Интервју: Dr. Rainer Rothfuss Посланик Алтернативе за Немачку у Бундестагу и оснивач удружења „Дружба глобал“, друштва немачко-руског пријатељства

Аутор:Данијел Кулачин

Анализа односа између САД и Европе не може се генерализовати. Немачка има потпуно другачији однос са САД него, на пример, Пољска, каже за Поредак посланик Алтернативе за Немачку у Бундестагу и оснивач удружења „Дружба глобал“, друштва Немачко-Руског пријатељства.

Анализирајући тренутну политичку ситуацију у Немачкој али и целој Европи, да ли бисте могли да нам кажете какво је Ваше виђење односа између Немачке и САД? Да ли бисте се сагласили са тврдњама да САД жртвује Европу како би себи куповала време?

То је постало јасно када му се бивши министар спољних послова Пољске Радек Сикорски, посланик у Европском парламенту, спонтано захвалио на Твитеру са „Хвала, САД“ након што је гасовод Северни ток дигнут у ваздух. Њихов нови гасовод од Норвешке до Пољске није нападнут, већ је дан касније свечано отворен и пуштен у рад без икаквих проблема. Немачка, пак, покушава да измисли неку сумануту теорију о томе како је неколико приватних ронилаца требало да унесу експлозив у дубине Балтичког мора уз помоћ једрилице. Главно је да савезна влада покорно ћути, као што је ћутао канцелар Шолц када се Бајден поред њега у Вашингтону хвалио да има средства да „оконча” пројекат гасовода ако Русија нападне Украјину. За САД је подела између Истока и Запада у Европи и целој Евроазији, која се од тада масовно продубила, геополитички дар. Уместо Русије, САД сада све више зарађују од енергетских потреба немачке индустрије преко потпуно прескупог фракинг гаса. Само у 2022. години више од 125 милијарди евра капитала се иселило из Немачке него што се капитал уселио. Поред бриљантног енергетског бизниса, САД су у стању да привуку капитал и квалификоване раднике из Немачке преко Атлантика. Бајденов „Закон о смањењу инфлације“, са својим милијардама субвенција, делује као додатни покретач за усисавање европске индустрије.

Да ли сматрате да су могући радикални политички заокрета у спољној политици Немачке?

Никада, са старим партијама у власти које чине картел и једнострано су окренуте Вашингтону! Промена ће бити могућа само са „Алтернативом за Немачку“. Једина смо странка са спољнополитичком доктрином, која је сасвим нормална у остатку света, да одлуке првенствено треба да користе нашој земљи, али и да поштују легитимне интересе наших суседа. По мом мишљењу, најважније би било да СПД и ЗЕЛЕНИ што пре напусте владу, било оставком или новим изборима. Јер су обе, чак и више од осталих старих партија, некритички гласноговорници америчких интереса. Обојица су одговорни за НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Ово је био први рат који је прекршио међународно право и, нажалост, почео је на немачком тлу након завршетка тираније националсоцијализма.

Шта Ви мислите је разлог што представници Немачке не желе раскрит да је САД онеспособила “Северни ток” и о томе не говоре јавно? Зар то није показатељ подчињеног положаја и коме се Немачка налази?

Управо то је показатељ да Немачка не види себе у позицији да се залаже за сопствене интересе. Ова ситуација је опасна за целу Европу. Слабост Немачке и надолазећи пад индустрије, најважнијег европског економског покретача, такође угрожава целокупну структуру Европске уније. За кога је ЕУ још привлачна када ускоро више неће бити много средстава из Немачке за расподелу?

Шта Ваша страна предузима о том питању?

Од почетка западних санкција Русији 2014. позиционирали смо се као контрасила и позивали смо на дипломатију и баланс интереса. Знамо да су Немачкој, као извозној земљи која зависи од сировина, потребни добри односи са свим земљама света. Мађарска и Србија су нам узори када је у питању циљ аутономне спољне политике. Обе земље су одбациле поделу између Истока и Запада коју покреће Запад и држе се евроазијске интеграције и мирне сарадње из здравих сопствених интереса.

Ако бисмо са ове тачке гледишта анализирали 20 век, да ли бисте се сложили са ставовима појединих аналитичара који истичу да је немачко – руски савез претпоставка снажне Европе, те да је управо то разлог што се Немачка форсира на вештачку конфронтацију Русији?

Ова анализа је сасвим тачна. Под канцеларима Шредером и Меркеловом, користили смо малу количину слободе да продубимо односе са Русијом и прогурамо Северни ток упркос отпору САД и ЕУ. Сада све што видимо је догма о самоубилачком самонапуштању. У немачкој црвено-зеленој спољној политици чињенична анализа замењена је секташким жаром за демонизацијом Русије и некритичком идолизацијом САД и ЕУ. Рационалност је уступила место емоционалности. Ако су ово плодови „феминистичке спољне политике“ Аналене Бербок, онда ће Немачка као водећа индустријска нација ускоро постати историја.

Да ли по вама Европска унија као политичка заједница има будућност?

Свакако не ако се држи садашњег курса. Уз медијску цензуру, отворене границе, подређеност САД и СЗО, као и све већу изолацију од БРИКС-а и опадајући економски замах, ЕУ се постепено развија у непривлачан инструмент владавине за глобалистичке елите. Државе које знају своје легитимне интересе и желе да служе својим грађанима пре или касније ће морати да одвагају предности и недостатке самопожртвовања у корист централизоване европске супердржаве.

Да ли се слажете са изјавом бившег грчког министра финансија Варуфакиса, да је са Европом готово?

За разлику од Варуфакиса, ја не видим штедњу као фундаментални проблем Европе, већ пре канцерогену пролиферацију скупих државних апарата и њихове незаситне бирократије. Али ЕУ је заправо покретач сваке државне прекомерне регулативе. Варуфакис је у праву у његовом позиву да се оконча „недостатак алтернатива“. Управо је овај захтев за новим решењима, такође у погледу новог модела штедљиве сарадње између суверених европских држава, пре добрих 10 година довео до „Алтернативе за Немачку“.

Како процењујете тренутну ситуацију на Косову и Метохији, и евидентну наклоност запада Приштини? Да ли се слажете са тврдњама да је Косово испит за цело Европу те да од начина на који ће се наведено питање решити зависи да ли ће Европа наставити да постоји (у културолошком и цивилизацијском смислу)?

Крајем 1999. Косово и Метохија су коришћено као поприште за велики амерички прокси рат против тада озбиљно ослабљеног геополитичког ривала Русије, као што је случај са Украјином данас, а можда и са Тајваном сутра. Увек се ради о слабљењу утицаја америчких ривала у областима које су од посебног геостратешког значаја. Пошто ЕУ тежи истим геополитичким циљевима у интересима САД, Србија је ових дана уцењена: или треба да следи спољнополитички курс ЕУ и САД и да се изолује од Русије и Кине у неку врсту америчко-центричног „западног блока“. ” или ће бити елиминисана из породице кандидата за пријем у ЕУ. Србија треба да постане свесна свог потенцијала и да постане мост између Истока и Запада како би постала НАТО неутрална и слободна од ЕУ „Евроазијска Швајцарска“.