Пише: Дитер Штајн
Са својим „ватреним зидом“ против AfD-а, CDU тврдоглаво остаје привржен губитничкој левичарској коалицији.
Недавни избори у две немачке савезне државе, Саксонији и Тирингији, прошле недеље задали су велики ударац непопуларној левичарској коалицији коју предводи канцелар Олаф Шолц. Истовремено, донели су најјаче резултате за десничарску странку Алтернатива за Немачку (AfD), што је изазвало велику забринутост међу медијима и политичким естаблишментом. Скоро трећина бирача гласала је за AfD упркос свим хистеричним упозорењима да се не дају преварити „доказаним десничарским екстремистима“. Људи су постали имуни на оваква застрашивања и апсурдне паралеле са нацистима и Другим светским ратом (као што је истакла шефица јавног сервиса ZDF у својој анализи избора).
У Тирингији је десничарски популистички AfD изашао као први; у Саксонији је био на другом месту, непосредно иза Хришћанских демократа (CDU). Једна од главних брига њихових гласача је губитак контроле над масовном имиграцијом, пад јавне безбедности (истакнут недавним нападом у граду Солингену, који је починио „избеглица“ из Сирије, повезан са Исламском државом, у којем су три особе убијене), помешан са незадовољством због економске несигурности и рецесије, пропасти традиционалних индустрија због високих трошкова енергије, пореза и апсурдне бирократије, као и општим отпором арогантним „пробуђеним“ елитама од стране многих грађана.
Тријумф деснице делимично је одражен и кроз пораст гласова за нови Савез Саре Вагенкнехт (BSW), нову странку Саре Вагенкнехт, бивше комунисткиње која сада прихвата идеолошку мешавину државних економских идеја и неке умерено конзервативне ставове, попут рестриктивног приступа имиграцији, иако много блажег од тврдолинијског става AfD-а. Вагенкнехтова странка BSW освојила је 12% и 16% гласова и могла би постати кључни фактор у формирању власти у ове две државе. Она се појављује као наследница своје некадашње странке Левица—неколико пута преименоване Социјалистичке партије Немачке из времена комунистичког режима Источне Немачке—која је на путу ка свом заслуженом политичком нестанку.
Шолцови Социјалдемократи су доживели велики пораз и спали на једноцифрене резултате на два источнонемачка регионална избора, једва повезујући се са бирачима. Знаковито је то што су били олакшани када су успели да пређу праг од 5% потребан за улазак у парламенте. Зеленима, које предводе вицеканцелар Роберт Хабек и министарка спољних послова Аналена Бербок, није успело да освоје ниједно место у Тирингији. Либерали (FDP), који су такође део савезне владе, пропали су до нивоа мале странке. Шолцова подељена коалиција сада изгледа још више уништена него раније.
„Семафор коалиција“—тако названа због боја три укључене странке—широко је сматрана једном од најгорих влада у немачкој постратној историји. Неспособни су и невољни да пронађу одговор на бес јавности због неконтролисане масовне имиграције, са шестоцфреним бројем одбијених азиланата који нису депортовани. Азиланти и избеглице коштају пореске обвезнике више од 30 милијарди евра годишње.
У међувремену, Немачка, некада хваљена као индустријска сила Европе, бори се са дубоко укорењеним структурним економским проблемима и вероватно је поново у рецесији ове године. Немачка је последњих неколико година имала најлошије резултате раста међу земљама Г7. Зелена агенда је подигла цене енергије на највиши ниво у Европи; енерго-интензивне индустрије попут хемијских и челичних погона се затварају или селе у друге земље. Успоравање извоза у Кину додаје економским недаћама.
Немачки бирачи све више показују забринутост због неспособности владе—и окрећу се удесно. Скоро 70% бирача у Саксонији и Тирингији подржало је AfD и CDU и одбацило левичарску/зелену агенду. Искуствени сатиричар Харалд Шмит је на изборној ноћи у Десау, источна Немачка, рекао кратко: „Људи чезну за Великом коалицијом,“ и додао: „За коалицијом између AfD и CDU.“ Шала? Не. То би сада било очигледно решење.
Међутим, упркос успону деснице, AfD је још увек далеко од шансе да добије приступ власти на регионалном нивоу, а камоли на националном. То је због стратегије „ватреног зида“ (Brandmauer)—немачког еквивалента санитарног кордона—који су установиле странке естаблишмента како би онемогућиле учешће десничарског изазивача у властима. Критичари масовне имиграције су означени као расисти или екстремисти и често су изложени остракизму.
Иако изгледа све недемократскије ставити трећину становништва иза „ватреног зида“ и искључити јасне победнике на изборима из формирања нове владе, естаблишмент и главни медији су решени да наставе ову праксу.
Иако је BSW Сахре Вагенкнехт у многим аспектима идеолошки супротстављен њима, CDU изгледа спреман да започне коалиционе преговоре са њеном политичком новокомпонованом странком, која је идеолошки шаролика—међу њеним члановима су бивши комунисти, апологети Кремља и радикални противници НАТО-а, људи који су до недавно заговарали отворене границе, али сада остављају утисак да брину о последицама масовне миграције. Док је BSW прихваћен са отвореним рукама, политичка изолација Af D-а (која такође има свој удео у идеолошким мимоилажењима) треба да се настави, п ре ма п ла н у главних странака. Међутим, како AfD јача, постаје све теже одржати искључење те странке из законодавних и парламентарних процеса.
CDU се доводи у дилему. Под вођством Фридриха Мерца, лидер странке покушава да поврати конзервативни терен у опозицији влади Олафа Шолца. Конзервативно крило странке је више од 16 година намерно напуштено под Ангелом Меркел, чија је катастрофална политика отворених граница за више од 1,5 милиона миграната 2015- 16 оставила лоше наслеђе.
Али како ће Мерц икада успети у томе? Странка и даље има јако непромењено лево крило бивших следбеника Меркелове (као што су регионални премијери Данијел Гинтер у Шлезвиг-Холштајну, Кај Вегнер у Берлину и Хендрик Вуст у Северној Рајни-Вестфалији). Друго, чак и ако Мерц постане кандидат странке за канцелара на следећим националним изборима у септембру 2025, недостаје му опција за истинско кориговање политике у главним областима: заустављање масовне миграције, преокретање скупих мера зелене енергије и заустављање економског пада.
Ово је зато што је CDU свечано обећао да никада неће сарађивати са AfD-ом и тако се везао за коалиције са или SPD-ом или Зеленима (а сада чак и са бившим комунистима из BSW). У будућности ће Немачком владати или Црно-Зелене, или, највероватније, Црно-Црвене коалиције. Ове коалиције ће наставити да ублажавају већ благе позиције CDU-а по питању миграције. Са „ватреним зидом“, CDU је ефективно сам себи ограничио могућности.
Резултат је трајни „народни фронт добрих момака“, како је један коментатор из „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ рекао уз опрезно критичне тонове. „AfD ће онда још више деловати као глас народа.“ Нажалост, главни меко-конзервативни медији су годинама помагали у изградњи овог „народног фронта добрих момака“ својим п о м и р љ и в и м ставом према левичарским и зеленим странкама и демонизацијом деснице. Оно што је потребно је слободна игра демократских снага од лево до десно, без асиметричне демонизације. Све више грађана је уморно од овакве псеудо-демократије.
Дитер Штајн је новинар, издавач, главни уредник и оснивач немачких новина „Јунге Фрајхајт
This content is restricted to subscribers
