Каква нас будућност чека? Жестока и крвава, или још увек постоји шансада се исправи „ишчашени” век? Одговорима на та и многа друга питања посвећена јекњига српског научника, писца, дипломатеи политичара Владимира Кршљанина.

Књига Владимира Кршљанина „Нови свет“ доживела је ових дана своје руско издање. Књигу је објавио издавачки пројекат „Балкански дипломат“ иза којег стоје Центар „Руско-балкански дијалог“, којим руководи Јевгениј Осенков и Руско-балкански центар за пословну сарадњу и културу, којим руководи Михаил Јарујев. Прва промоција је већ одржана у граду Иваново, а очекују се промоције у Москви 21. септембра и у другим руским градовима. БРАТСТВО ексклузивно доноси текст предговора, који је за руско издање Кршљанинове књиге написала чувени руски политиколог Јелена Пономарјова.

Персијски философ, математичар, астроном и песник Омар Хајам је у далеком 12. веку, написао стихове, који „са стакленом јасноћом“ (да употребимо израз другог песника – Владимира Набокова) одражавају савремени светски поредак: Свет бих упоредио са шаховском таблом – час дан, час ноћ, а ти и ја смо пиони. Покретали нас тихо, па су нас убили... И у тамној кутији налазимо покој.

Заиста, у свету постоје силе које себе сматрају господарима Велике игре. За њих – представнике финансијског капитала, наднационалних структура, фондова и транснационалних компанија – читаве земље и народи су „пиони“ на „великој шаховској табли“. Али да ли се сви слажу са таквим тумачењем политичке стварности? За мене је одговор очигледан – не. Та врста неслагања се рађа, артикулише и уноси у политичку праксу углавном захваљујући неравнодушним научницима и мислиоцима. Интелектуални отпор је неопходан (мада и недовољан) услов за очување наше цивилизације. Размишљање о узроцима и последицама догађаја из прошлости, као и актуелне савремености, такође је кључ за адекватно предвиђање. У ствари, то и треба да буде главни задатак политичких наука.

Каква нас будућност чека? Жестока и крвава, или још увек постоји шанса да се исправи „ишчашени” век? Одговорима на та и многа друга питања посвећена је књига српског научника, писца, дипломате и политичара Владимира Кршљанина. Наравно, немогуће је исправити „ишчашења” нашег века само на основу научне заснованости и теоријске аргументације. Важно је имати засновану на принципу историјске правде и привржености својој отаџбини јасну друштвено одговорну позицију. Морате бити спремни да је браните увек и свуда. Управо то одликује Владимира Кршљанина, па је логичан резултат његове вишегодишње политичке, друштвене и научне делатности био указ Владимира Путина од 20. априла 2023. године, којим је српски дипломата добио држављанство Руске Федерације.

Дугорочне политичке прогнозе се увек дају са резервом. Сложеност претпоставки повезана је са потребом да се правилно процене не само ресурси, циљеви и задаци главних субјеката, већ и логика околности, која је, како је говорио Јосиф Стаљин, „често јача од логике намера”. Широко знање, богато животно искуство и политички увид омогућили су аутору књиге да прилично убедљиво докаже да је свет који долази - „праведан мултиполарни систем, то је квалитативно нова епоха у историји човечанства“, чије су локомотиве Русија и Кина. Важно је да се у ауторовој концепцији субјекти новог света одређују не само по величини, економској и војној моћи, већ и по духу и снази националне воље. Стога је потпуно логично укључити у пул весника предстојећег слома америчкоцентричног система – Србију и српску екумену.

Наравно, да би тријумфовали апсолутно поштовање и неприкосновеност људског живота и вредности људске заједнице, тако да свака држава и цео светски систем служе „општем добру“, треба много тога да се промени у садашњем светском поретку. Притом, позивање на хришћанске заповести и конфучијанска начела очигледно није довољно. За супротстављање светском Злу, неопходни су не само чврста економска основа и моћна армија, већ и поуздана позадина. Мисли се на организацију система образовања и васпитања, на принципе развоја уметности и културе. Нови свет је немогућ без новог човека. Разумевање тога скреће пажњу аутора ка моралним исходиштима народа наших земаља.

Веома је важно што је ова књига објављена на руском језику. Односи Русије и Србије су читав један свет. Због културно-историјских, друштвено-економских и политичких веза, односи Русије и Србије су се увек одликовали посебном топлином, што не значи да није било и периода захлађења, па чак и непријатељства

Од момента разбијања Југославије, позиција Руске Федерације се одликовала наглашеним србофилством, иако многе одлуке са данашње дистанце изгледају исувише исхитрено и стратешки непромишљено. На пример, признање у условима очигледне неизбежности крвавог међунационалног рата, независности Босне и Херцеговине. Та спознаја је, наравно, непријатна. Упркос томе, Русија деведесетих се у главама и срцима Срба повезује не са срамним одлукама Јељциновог режима, већ са добровољцима, који су ратовали у Босни; са маршем-десантом на Слатину; са морално-психолошком подршком руске јавности српском отпору. За нас је данас особито драгоцен став српског руководства и друштва. Званични Београд чини чуда политичке еквилибристике и, упркос огромном притиску ЕУ, не уводи санкције против Руске Федерације, а српски добровољци се боре против неонацизма на територији Украјине – бивше совјетске републике, чинећи нашу заједничку Победу ближом.

У условима хибридног рата, који је Запад покренуо да би сачувао своју доминацију и спречио настанак новог света, поглед из Србије на оно што се дешава, на дубинске проблеме конфронтације Русије и Запада, има особиту вредност. Поред тога, чланке сабране у књизи одликује високо осећање патриотизма, привржености свом народу и осећај непобедиве блискости, божански предодређене повезаности Срба и Руса, Србије и Русије.

Завршавајући овај кратки предговор, желела бих да подсетим на речи Фернана Бродела. Француски мислилац је волео да понавља: „Догађаји су прашина“. Тиме је он тврдио да се догађај сам по себи, изван историјског контекста, изван анализе фактора који окружују, провоцирају и производе тај догађај – и, пре свега, геополитичких фактора – не може исправно разумети ни проценити. Један од озбиљних проблема савремене науке је управо у томе што се многи истраживачи не труде да проучавају догађај као текућу историју, као део настављене прошлости. Резултат је неразумевање онога што се данас дешава, који су разлози условили садашњу ситуацију, а што са своје стране онемогућава поуздану прогнозу. Последица тога је перцепција било ког догађаја као феномена „црног лабуда“. Нешто друго је ова књига, чија је одлика управо броделовски приступ, који нам омогућава да још једном извучемо једини исправан закључак: надолазећи нови свет је неизбежна последица развоја система међународних односа.