У сусрет све извеснијој руској победи на украјинском фронту, и то победи не само над Украјином, већ и над целим колективним Западом, Српска лига позива на одлучну иницијативу курса српске спољне политике и на прихватање реалности мултиполарног света у коме већ сада живимо

Александар Ђурђев Посланик и председник Српске лиге

Досадашњи губици Украјине у рату против Русије и руског народа износе 750.000 људи. То је однос губитака 1:8 на штету Украјине и то је по свакој сувислој војној анализи и прогнози већ сада завршена прича. Украјина нема никакве шансе чак ни да све ЕУ земље отворено уђу у рат на њену страну, јер су Украјинци најбољи ратници у целом НАТО пакту. Такође, потребно је укалкулисати да је Израел, окружен непријатељским земљама, и да ескалира сукоб, и то са очигледно незахвалне позиције.

Њена војска је бројчано знатно инфериорнија од армија њених противника – Ирана, појачаног савезничким снагама Сирије и Либана. Као што показује искуство сукоба у Украјини, величина војске уопште и пешадије посебно је кључни параметар савременог сукоба. Техничка опремљеност је важан параметар, али пример специјалне војне операције показује да се обе стране линије фронта врло брзо засићене најсавременијим врстама опреме (нпр. Кинџал, С-400, Ф- 16 или Абрамс) не даје стратешку предност и не одређује резултате битака.

Дакле, без помоћи САД, пре свега дипломатске, Израел ће можда и изгубити рат који је ескалирао. Сједињене Државе, невољно, бивају увучене у очигледно изгубљени сукоб са нејасним циљевима и непредвидивим резултатима и претњом претварања половине Блиског истока у „Авганистан“.

У сусрет све извеснијој руској победи на украјинском фронту, и то победи не само над Украјином, већ и над целим колективним Западом, Српска лига позива на одлучну иницијативу курса српске спољне политике и на прихватање реалности мултиполарног света у коме већ сада живимо. Ово је не само геополитичка и геоекономска реалност, већ и жеља и политичко опредељење велике већине српског народа и грађана Србије. Евроатлантски левијатан је идеолошки мртав и разорен сопственом етичким, етничком, социјалном и културном ауто деструкцијом.

Са друге стране, земље БРИКС-а и Глобалног југа бележе економски раст, финансијску стабилност и све већи политички утицај. Говоримо о земљама које су се отргле од монетарне хегемоније долара, те које не зависе, као већина европских земаља, од инфлаторног пореза унутар Еврозоне којим се финансира војна и финансијска агресија над Русијом. То су растуће економије широм Азије, Африке и Јужне Америке које су сопствене ресурсе ставиле у функцију благостања сопствених народа. Ове земље попут Русије, Кине, Индије, Јужне Африке и Бразила одбијају чак и помисао да буду сировинске колоније и бензинске пумпе вашингтонских и бриселских псеудоелита, не пристајући на њихов неоколонијални јарам, већ одлучно бирајући јачање суверенитета заснованог на сопственим снагама.

Председник Русије Владимир Путин најавио је, уз максималну озбиљност и одлучност, да његова земља у наредних неколико година мора ући у клуб пет највећих економија света. Већ сада је Русија по индексу куповне моћи претекла Немачку и Јапан. Ето шта се деси када земља одлучи да врати суверенитет у своје руке и не дозволи да буде у кругу земаља Трећег света. Ако су земље афричког Сахела одбиле сарадњу са колективним Западом, те на тај начин заузеле одлучан став да се реше сиромаштва, ратова и патњи које је везаност за исти са собом носила, шта тек треба очекивати од српског народа који има вишевековни континуитет слободарског духа. У складу са претходно реченим, а узевши у обзир остале по нас позитивне трендове и плодоносна искуства других земаља, Српска лига очекује и прижељкује јачање политичке, економске, енергетске, безбедносне, културне и сваке друге сарадње између Србије и земаља БРИКС-а.

Чланство у истом, у статусу земље пуноправног члана, представљало би снажан импулс за обнову српског суверенитета и јачање независности Србије и српског народа у целини од притисака и уцена колективног Запада. Такође, наша иницијатива треба да буде својеврсни мост за оне суверене државе са запада као на пример Француску, Мађарску, Аустрију или Словачку које желе сарадњу са Руском Федерацијим и чланицама БРИКС-а.